Sa 13 godina počeo je da koristi marihuanu, da bi s godinama prelazio na LSD, ekstazi i heroin. Laži, prevare, svađe i manipulacije, dugo su bili svakodnevica. Sve dok sebi nismo priznali da nam je sin zavisnik – ispričala je za Sremske vesti majka preminulog dečaka koja je želela da ostane anonimna.
– Nisam mogla da zamislim, tačnije, nisam mogla da prihvatim da se moj sin drogira. Zato je važno da prihvatite, bez obzira da li će vas neko osuditi. Zašto? Da bi se na vreme suočili sa problemom, jer u suprotnom može da bude kasno.
Ona je upozorila da mnogi roditelji greškom misle da marihuana nije droga i da to ne znači nužno da će deca preći na nešto teže.
– Prve simptome koje sam primećivala bilo je buntovničko ponašanje. Nakon izvesnog perioda imao je i momente kada je bio nezainteresovan za život, nismo imali teme za razgovor, a onda je usledio agresivan period. Ali, iz veike ljubavi prema svojoj deci, uvek ćete im sve greške oprostiti i pronaći odgovor zašto je to tako?!
Roditelji obično prekasno shvate da im deca imaju ozbiljan problem.
– Obično kada shvatite da je vaše dete u problemu, ono je tada već u istom dve do tri godine. Mnogi roditelji izgube zdravlje vrteći se stalno u krugu laži i manipulacija zavisnika. Pokušali smo u jednom centru za odvikavanje da pronađemo spas, borba je bila dugotrajna… Bude čist šest meseci, pa se opet vrati na isto. Loše društvo, stare navike.
Signal za brigu i pažnju, takođe može biti i ukoliko primetite da se vaše dete, prijatelj ili bliska osoba kreće u lošem društvu.
– Bio je na metadon terapiji, trajalo je to tako 4. godine. Krize su se smanjile, patnja je bila manja. Bilo je momenata kada je opet sa mnom vodio duge razgovore, bez tenzije i pritiska, kada je bio svoj! Ljubav, pažnja, razumevanje, sve to izgubi svoj smisao po ponovnom vraćanju u pakao droge.
Ona upozorava i da droga utiče indirektno i na porodicu, a ne samo na ovisnika.
– Danas bi imao 25. godina. Prošle godine, avgust mesec je bio, nismo planirali putovanje jer smo želeli da budemo blizu njega, da se stvari opet ne izmaknu kontroli. Međutim, po povratku od prijatelja zatekli smo ga u stanu bez svesti. Nije nas to toliko uplašilo jer smo toliko puta prošli kroz isto, pa smo pomislili: “Još jednom u nizu”. Pokušali smo da ga povratimo, dok nije pristigla Hitna pomoć, ali nažalost, ovo nije bilo “još jednom u nizu” već – poslednji put!
Izvor: Telegraf.rs
