Kuća i hrana

Kuhanje, dinstanje ili pečenje

Napisao H. H.

Česta su pitanja koji načini pripreme hrane su najbolji naročito ako u domaćinstvu ima i mališana pa brižne mame razmišljaju o njihovom pravilnom rastu i razvoju.

Nutricionisti se pridržavaju ovog redosljeda: kuhanje, dinstanje, kuhanje na pari, blanširanje, grilovanje i pečenje. Što se tiče prženja, ovaj način pripreme bi se mogao zaobići, makar za neko vrijeme, jer je najlošije od pomenutih načina pripreme, naročito prženje u dubokoj masnoći.

Tačnije, pohovano pa prženo je najlošija kombinacija jer osim što se obavlja u dubokoj masnoći, namirnica se oblaže u brašno, jaja i prezle, pa tako upija dodatno ulje. Zato, evo savjeta u vezi sa pojedinim načinima pripreme hrane i karakteristika za svaki od njih.

 Kuhanje

Povrće, ukoliko je to moguće, najbolje je kuhati cijelo, neljušteno (krompir, cvekla). Ukoliko se krupnije siječe, doći će do manjeg gubitka hranjivih sastojaka.

Kuha se u što manje vode i stavlja tek kada voda provri, jer je tada gubitak hranjivih materija najmanji. Izuzetak čine leguminoze (grah, sočivo, grašak), koji se stavljaju u hladnu vodu pa tek onda kuhaju.

Najbolje je povrće kuhati u ključaloj vodi na temperaturi od 100 stepeni Celzijusa, osim skrobnog povrća koje se kuha na temperaturi od 85 do 99 stepeni.

Vrijeme kuhanja povrća u vodi je od tri do 90 minuta, što zavisi od vrste, zrelosti i veličine.

Vodu u kojoj se povrće kuhalo ne treba baciti već se može upotrijebiti za pripremu drugih jela: supa, čorbi, sosova. Čorbe i supe sole se na kraju kuhanja, dok se pirei, variva i salate sole na početku.

Prilikom kuhanja mesa ova namirnica bi trebalo biti potpuno potopljena u vodi, a sud poklopljen. Kvalitetnije meso se dobija ako se stavlja u kipuću vodu pa je ono sočnije i ukusnije. Vrijeme kuhanja mesa zavisi od starosti i vrste životinja.

Kuhanjem žitarica i proizvoda od njih se dobijaju razne kaše. Tada su potrebne velike količine vode u odnosu na griz, zobene pahuljice, kukuruzno brašno, rižu.

Prilikom pripreme kaša od griza najprije griz treba razmutiti u maloj količini mlijeka da se pri kuhanju ne stvore grudice, a poslije se kuha sa ostatkom mlijeka (vode).

 Dinstanje

Najčešće se dinstaju mlado povrće, riba i meso. Prvo se namirnice zapeku na malo masnoće, a potom se dospe voda i poklopi se poklopcem. Dinstanje se vrši na umjerenoj temperaturi, da namirnice ne zagore.

Ovaj način pripreme za rezultat ima ukusno spremljenu namirnicu, a gubitak hranjivih materija nije znatan.

Pečenje

Najčešće se peku mlado meso, riba, povrće (paprika, krompir), voće i razne vrste tijesta. Kod pečenja temperatura u početku uvijek treba da bude viša, dok se malo ne zapeče namirnica, a potom se smanjuje. Pečena hrana može izazvati nadražaj organa za varenje kod osetljivih osoba.

 Prženje

Najčešće se prže manji komadi mesa, ribe, krompira, tijesta i drugo. Za prženje ne treba upotrebljavati ulja koja na visokim temperaturama mijenjaju ukus, a time i ukus i miris gotovog jela (ulje od repice, soje i sjemena tikve).

Prži se do temperatura od 180 stepeni Celzijusa, ne dopuštajući degradaciju ulja, najbolje u fritezama sa termostatom.

Pregorjelo ulje se ne smije koristiti za ponovno prženje, najviše se smije dva puta pržiti u istom ulju, pod uslovom da se ono procijedi i istaloži od prethodnog prženja. Prženje kao način pripreme u ishrani djece treba izbjegavati, jer je ono najneprihvatljivija metoda sa aspekta svarljivosti namirnica.

Blanširanje

Blanširanje je kada se namirnica potopi kratkotrajno u ključalu vodu. Ovim načinom povrće i voće zadržavaju prirodnu boju.

 Grilovanje

Griluju se meso, riba i određene vrste povrća. Unutrašnjost namirnice kod grilovanja je veoma kvalitetna, sočna i ukusna, dok je sama pokorica teško svarljiva. Ovo je cijenjen način pripreme namirnica u ishrani.

Komentari

komentara