Foto:arhiva
Đumbir. Poznat po tome što smiruje uznemiren stomak, ali može da pomogne i mršavljenju. Đumbir sadrži mnogo antioksidanasa, između ostalog i kapsaicin, istu onu supstancu koja ljutim papričicama daje ljutinu. Istraživanja su pokazala da kapsaicin može da privremeno ubrza metabolizam, što dovodi do pojačanog sagorevanja kalorija. Istraživanje objavljeno u časopisu „Metabolizam“ utvrdilo je da đumbir „pojačava efekat grejanja koji daje hrana i doprinosi osećaju sitosti“. Đumbir može da se dodaje u čaj, prelive za salatu i u sosove. A može da se gricka i svež, nakon obroka, ako vam nije previše ljut.
Peršun. Verovatno najpopularniji garnir na svetu – ali, peršun je ipak mnogo više. Nedavno istraživanje malezijskih naučnika utvrdilo je da antioksidansi koje sadrži peršun poboljšavaju metabolizam jetre. Jetra je suštinski važna za varenje i metabolizam, kao i deponovanje hranljivih materija u telu. Ako su kanalići u jetri začepljeni, ili ako jetra sadrži mast ili je na neki način oštećena, to može dovesti do usporavanja metabolizma, što opet doprinosi gomilanju viška kilograma. Dodajte peršun u supe, umake, sosove, ili njime garnirajte gotova pržena jela (npr. krompiriće).
Beli luk. Poznat je po svojim antiupanim i antibiotskim svojstvima i hiljadama godina se koristi u medicinske svrhe. Nedavno su korejski istraživači utvrdili da beli luk ima i svojstvo sagorevanja kalorija. Gojazni miševi koji su hranjeni belim lukom tokom sedam nedelja uspeli su da smršaju. Najbolje je da ga sitno iseckate, ostavite da odstoji 10 minuta i pojedete svežeg. Ako ne volite tej miris, jednostavno dodajte dva-tri čena belog luka u svoj zeleni smuti…
Ruzmarin. Ova mirisna mediteranska biljka, koja je sjajan značin, doprinosi i mršavljenju. Istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Nutrition tvrdi da karnozinska kiselina koju ruzmarin sadrži može da ograniči gojenje, a istovremeno snizi nivo glukoze u krvi u periodu kad se ne jede (to je obično period tokom noći). Još jedno istraživanje Univerziteta Ilinois utvrdilo je da ruzmarin sadrži neke polifenole i flavonoide koje druge biljke ne sadrže, a koji pomažu da se blokira jedan enzim povezan sa nastankom dijabetesa tip 2. Ruzmarin možete dodati prženim krompirićima, jajima, ili preliti sa malo maslinovog ulja, ostaviti da odstoji, pa koristiti kao preliv za salatu.
Kurkuma. Biljka kurkuma je blizak srodnik đumbira. Na Istoku je to obavezan začin, a trebalo bi da bude obavezan i u svakoj drugoj kuhinji. Supstanca koja toj biljci daje žutu boju naziva se kurkumin i direktno suzbija upale u telu. A smanjenje upala povećava receptivnost tela na leptin, jedan od glavnih signalnih hormona za metabolizam, koji prenosi poruku organizmu da smo siti. Na taj način nas sprečava da jedemo više nego što nam treba. Kurkuma se može dodati u svako kuvano ili dinstano jelo.
Ljuta aleva paprika. Kapsaicin, glavni sastojak koji ovom začinu daje ljutinu, pojačava metabolizam. Istraživanje holandskih naučnika utvrdilo je da samo 2 i po miligrama kapsaicina podstiču telo da sagori više masti. Ljutu alevu papriku možete dodati u pasulj, paprikaše, variva. A isto tako je korisna i sveža ljuta papričica, koja pored toga sadrži i značajnu količinu vitamina C.
Seme slačice. Istraživači Univerziteta Severne Karoline utvrdili su da biljno jedinjenje homobrasinolid koje sadrži seme slačice može da podstakne mišićne ćelije da povećaju posnu masu mišića. Jedno drugo istraživanje je utvrdilo da seme slačice sadrži melatonin, hormon koji podstiče stvaranje tzv. „bež masti“, a to je jedna vrsta masnih ćelija koja sagoreva kalorije i tako pomažu regulaciji telesne težine. Najrasprostranjeniji oblik u kojem možete da nabavite semenke slačice je senf, ali ih možete kupiti i u neprerađenom obliku u bolje snabdevenim prodavnicama.
Biber. Korejski istraživači su otkrili da piperni, sastojak crnog bibera, doprinosi eliminaciji suvišnih masnoća iz tela. Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry utvrdilo je da piperein prekida formiranje novih masnih ćelija i na taj način pokreće metabolički lanac koji na razne druge načine sprečava nagomilavanje masti. Prema tome, zabiberite supu i jelo, i ne brinite!
Cimet. Istraživači su utvrdili da cimet pomaže da glukoza uđe u ćelije, pa na taj način obuzdava skokove insulina nakon obroka (insulin doprinosi skladištenju masti). Ali, kada se ovaj začin doda nekom masnom obroku, on ne samo da ublažava insulinsku reakciju, već i smanjuje nivo triglicerida u krvi za 30%. Dodajte cimet u kafu, čaj, jutarnji musli, pospite njime kolačiće…
zdravahrana,com
