Stres ( Foto: Cure.ba )
1 Pripremite se za sutra
Ništa nije tako stresno kao nepripremljenost. Organizujte se dan ranije i pripremite odjeću, račune koje morate da platite, listu zadataka… Odvojite nekoliko minuta barem pre spavanja i jutro će već krenuti bez stresa. Ovo će dati pozitivan ton danu koji slijedi i pomoći vam da budete uspješniji.
2 Naoružajte se zdravim grickalicama
Anketa koju je sprovelo Udruženje američkih psihologa pokazuje da jedna od tri žena utjehu zbog psihološke napetosti traži u hrani poput sladoleda i kolačića. Žene koje su često na dijeti i pod stresom imaju još veću sklonost slatkom. Ključno je zato ne odricati se hrane strogim režimima ishrane.
Uvijek uz sebe imajte orašaste plodove, suvo grožđe, a u frižideru držite malo sira.
3 Pokušajte s poslovima koji zahtjevaju ponavljanje pokreta
Bilo kakav rutinski posao koji zahjteva ponavljanje, poput usisavanja, peglanja, pletenja ili sečenja papira, zaista može da pomogne da se lakše smirite.
4 Temeljno perite ruke
Kad ste pod pritiskom, skloniji ste oboljevanju zbog virusa i ostalih bacila koje u telo možete da unesete prljavim rukama. Najbolju odbranu pruža vam pranje ruku. Natrljajte ruke sapunom i isperite toplom vodom 10 do 20 sekundi. Ne treba vam još i stres zbog gripa ili prehlade!
5 Slušajte muziku koja smiruje
Studija objavljena u britanskom časopisu „Hart” pokazuje da prijatna muzika dokazano smanjuje nivo stresa. Dok se vozite na posao ili s posla, dobro je da slušate laganu, umirujuću muziku.
6 Usred saobraćajne gužve izvedite mini vježbu
Vozači koji zapnu u koloni i čekaju nepomično u automobilu mogu da izvedu kratku vežbu opuštanja. Čvrsto zgrabite volan, stegnite mišiće prstiju, ramena i leđa. Držite ih napetima sve dok mišići ne počnu da podrhtavaju (oko 45 sekundi). A zatim ih opustite. Izazvaćete talas olakšanja u gornjem delu vrata i rukama sve do prstiju. Ali, kada se opustite pazite da vam je noga i dalje na kočnici!
7 Plaćajte gotovinom
Do bankomata idite jednom nedeljno, tačno izračunajte koliko vam treba za svakodnevne potrebe i račune plaćajte gotovinom. Na kraju mjeseca ćete lakše nego obično čitati ispis svojih bankovnih računa. Plaćajući gotovinom bićete svesniji svojih troškova i oprezniji s novcem. S manje dugova život će vam biti i s manje stresa.
8 Plivajte
Švedska studija objavljena u „Internešenal džurnal of stres menadžmentu” pokazala je da plutanje na vodi podstiče relaksaciju i smanjuje nivo stresnih hormona. Štaviše, čak 80 odsto volontera uključenih u studiju posle odlaska na bazen osećala je psihičko rasterećenje.
9 Odmorite se od tehnike
Mejl, mobilni, „blekberi”, „ajfon”, televizija, surfovanje… Osim što je tehnika srušila granicu između poslovnog i privatnog i narušila porodični život, relaksacija uz televiziju i računare unosi stres i u vaše „opuštanje”, zbog čega su neki pod stalnim stanjem „uzbune”.
10 Sjetite se kako ste nadvladavali stres
Odvojite pet minuta i razmislite kako ste nadvladali neke stresne situacije u prošlosti. Shvatićete koliko ste snažni.
U trenutku dok vas muči neki problem mislite da on nikad neće proći, ali sjećanje na prošle krize podsjetiće vas da su i problemi prolazni.
Neke studije pokazuju da su razgovor i uteha od strane prijatelja važniji i korisniji od stručne psihološke pomoći. Ako prolazite kroz razvod ili tugujete zbog velikog gubitka, nemojte da se izolujete, već potražite nekoga ko će vas saslušati.
11 Koncentrišite se na vodu ili disanje
Ako ste pod većim pritiskom, idite do slavine i pokušajte da se smirite uz zvuk vode koja teče. Duboko dišite – razmišljajte o udisaju i izdisaju. Tuširanje bi isto tako moglo da pomogne.
12 Nekoliko trenutaka dnevno koncentrišite se na osećanja
Nekoliko minuta na dan napravite pauzu i fokusirajte se na ono što se dešava upravo u datom trenutku. Dok šetate, mislite o onome što vidite, čujete i mirišete. Svakodnevno praktikovanje ovakvih vježbi može dugoročno da vas smiri.
13 Ispričajte nekom ili napišite ono što vas brine
Ovo će vam pomoći da se osjećate povezani s okolinom i snažniji. Jedna studija je pokazala da ljudi koji su zapisivali svoje dnevne aktivnosti imaju manje stresom izazvanih simptoma bolesti nego drugi.
14 Bez obzira na osećaj napetosti i stresa, držite se rasporeda za vežbanje
Fizička vježba je jedna od najdjelotvornijih tehnika za smanjivanje stresa. I samo 30 minuta trčanja značajno smanjuje stres – kod testiranih volontera za čitavih 25 odsto. Rastezanje takođe pomaže.
15 Neka vas dodiruju – na masaži
Stručnjaci ne znaju zašto dodirivanje i stiskanje opušta – ali ovo dokazano djeluje. Masaža ubrzava napredak prerano rođenih beba, unapređuje rad pluća kod astmatičara i podstiče imunitet kod zaraženih HIV-om. Ako ne možete da platite masažu celog tela, priuštite sebi barem povremeni pedikir ili manikir ili čišćenje lica kod kozmetičarke.
16 Izražavajte se i mislite jezikom koji je oslobođen stresa
Oni koji dobro podnose stres koriste ono što stručnjaci nazivaju ‘optimističan stil koji objašnjava’. Kad stvari ne krenu u najboljem smeru, ove osobe ne ‘tuku’ izrazima i pogrdama koje podstiču stres.
Umesto izraza ‘katastrofa’, ‘užasno’, ‘grozno’, ‘kako sam glup’ i slično, koristite izraze poput ‘ovo mi baš i nije bio najbolji trenutak’ ili ‘ovu grupu je zaista teško zadovoljiti’.
Reč „očekivanje” zamenite s rečju „nada.” Očekivanja mogu da se povežu samo sa stvarima nad kojima imate najviše kontrole. Tako možete da očekujete da će voda ugasiti vašu, žeđ ali ne možete da očekujete da ćete dobiti posao koji želite. Tome možete samo da se nadate.
17 Ne budite tako ozbiljni
Istraživanja su pokazala da smjeh ne samo da opušta, već i podstiče imuni sistem. Šalite se s prijateljima, pozajmite komediju i prestanite da sve doživljavate tako ozbiljno.
18 Jednom dnevno udaljite se od svega
Opuštanje na nekih 10 do 15 minuta povratiće vam snagu. Pronađite mesto na kom možete da budete sami – tavan, kupatilo, miran kafić, klupu… Odmorite se od svega barem nakratko. Čitajte odlomak iz zanimljive knjige, duboko razmislite o pročitanom, ispijte topao ili osvežavajući napitak (bez alkohola i kofeina, ako je moguće). Ali neka ova pauza postane rutinska stvar u vašem životu – svakodnevna praksa imaće kumulativno djelovanje.
19 Setite se barem jedne dobre stvari koja se dogodila danas
Umjesto da s dolaskom u kuću počnete da prepričavate sve loše što vam se dogodilo, posle otvaranja kućnih vrata izmenite neku dobru vijest. Makar samo sitnicu. Ako ne pronađete ništa, razmislite da li ste previše kritični. Ako ste hronično sumorni – razmislite o odlasku kod psihologa ili nekog stručnjaka koji bi mogao da vas podučiti pozitivnijem načinu razmišljanja.
20 Brinite se oko samo jednog problema i rešavajte problem po problem
Gomilanje problema i briga oko svega što bi se moglo dogoditi besmislena jer iscrpljuje snagu pa se ne možete nositi ni s onim što vas trenutno zaista sputava.
cure.ba
