PREHLADE koje zahvataju glasne žice, glavnu disajnu cev, bronhije i pluća su uglavnom praćene kašljem. Međutim, kašalj ne mora da bude samo pratilac virusne infekcije, već može da bude simptom ozbiljnog oboljenja, poput opstruktivne bolesti pluća ili malignog procesa.
Doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog iz ordinacije “Tara MD”, kaže da svaki kašalj koji traje duže od dve nedelje, zahteva da se uradi snimak pluća:
– Ukoliko kašalj traje više od tri nedelje moraju se uraditi još ozbiljnija ispitivanja, koja uključuju i bronhoskopiju, jer je moguće da se iza njega kriju teške bolesti, kao što su maligni procesi u plućima – upozorava dr Radosavljević.
Naša sagovornica objašnjava da ovaj savet naročito važi za pušače, koji kada govore o kašlju, njegovu pojavu ne smatraju simptomom bolesti, već normalnom pojavom, a zapravo se može raditi o teškim bolestim. Ponekad, i prvi znak bronhijalne astme može da bude samo kašalj, tako da se ispitivanju uzroka kašlja mora pristupiti veoma ozbiljno, uz detaljne podatke o početku, karakteristikama, toku i trajanju kašlja.
Kada je o respiratornoj infekciji reč, kako objašnjava dr Radosavljević, kašalj može da traje i mesec dana posle njenog izlečenja.
– Kašalj nastaje tako što se nadraže receptori za kašalj,što može da bude posledica sljušćivanja sluzokože glavne disajne cevi i disajnih puteva u toku virusne infekcije – priča naša sagovornica. – Na taj način receptori za kašalj bivaju ogoljeni i direktno izloženi struji vazduha što rezultira pojavom upornog kašlja. Ponekad je potrebno više dana, pa i nedelja da se obnovi sluzokoža disajnog puta i zato ponekad kašalj može da traje i dugo posle respiratorne infekcije.
Iskašljavanje gušćeg, prebojenog sekreta, neprijatnog mirisa u najvećem broju slučajeva ukazuje na bakterijsku infekciju. U idealnim uslovima potrebno je da se ispljuvak uputi na bakteriološku analizu, pre početka uzimanja antibiotika.
VIŠE TEČNOSTI
DOKTORKA Tatjana Radosavljević kaže da suvi, iscrpljujući kašalj, koji je posledica infekcije, treba lečiti lekovima koji se zovu antitusici i čiji je zadatak da suzbiju refleks kašlja.
– Ukoliko se radi o “vlažnom kašlju”, odnosno kašlju sa iskašljavanjem, trebalo bi da se koriste sekretolitici, lekovi koji razređuju i razmekšavaju sekret. Međutim, vreme primene ovih lekova je po protokolima ograničeno, jer kada količina sekreta počne da se smanjuje, lekovi iz ove grupe mogu da pogoršaju sam kašalj. Takođe, kod slučajeva produktivnog kašlja, neophodno je uzimati velike količine tečnosti, do dve litre, jer je najbolji prirodni lek za iskašljavanje voda, bez koje ne može ni sekret da se razmekša.
