Poslovni kutak

Turizam kao šansa – il ne umiju, il ne znaju, ili neće!

Napisao H. H.

Na osnovu informacija agencije za statistiku broj noćenja u BIH u prva dva mjeseca 2017. je bio 246.297, što bi u osnovnoj naplati boravišne takse iznosilo 492.594 KM. E sad, kada bi naša vlast znala,umjela i htjela – na osnovu ovih brojeva gradovi domaćini bi mogli da inkasiraju minimalno još toliko.

Matematički to izgleda ovako:

Ako uzmemo da je iz zemalja regiona doslo 64.588 turista  (tako kaže agencija), pretpostavićemo   da ih  je pola došlo sopstvenim a pola organizovanim prevozom. To znači da je organizovanim prevozom doslo cca 32.294 osobe. Uzmemo li da autobus prima  50  osoba  – dolazimo do broja od  645 autobusa koji su ušli u BIH sa turistima iz pomenutih zemalja. Svojevremeno, ideja je bila da se kao i u svim turističkim gradovima pri ulasku organizuju turistički kontrolni punktovi gdje bi autobusi morali uzeti(kupiti) vinjetu koja bi im omogućavala da se kreću užom gradskom zonom. Taj punkt ili naplatna rampa , kada je riječ npr. o Kantonu Sarajevo ,  bi se postavila kod Zemaljskog muzeja. Zašto bas tu? Pa zato što tu postoji ulica koja omogućava autobusima kratko zaustavljanje, ne ometa glavni saobraćaj i naravno da bi putnici mogli da udju u Zemaljski muzej i pogledaju postavku. Pored Zemaljskog ,  tu je i Muzej revolucije,  tako da bi se taj dio mogao nazvati Muzejski kvart. Matematičkom formulom – broj buseva puta 100€ (cijena vinjete koja uključuje vožnju užom gradskom zonom i parking kada su putnici u šetnji) –  dolazimo do brojke od 65.400€ ili  126.420 KM.

Ako pretpostavimo  da su ti turisti ušli u omjeru od 50% u Zemaljski muzej a cijena karte je 6 KM dolazimo do cifre od 96.883 KM.

Sada se vraćamo na turiste koji dolaze sopstvenim prevozom. Rekli smo da je njih pola tj 32.294. Uzećemo da je pola njih vec bilo, a druga polovina je tu  prvi ili drugi put i žele  da obidju grad Sarajevo. Kada bi imali turističke ture koje su organizovane sistemski ,  ovi turisti bi potrošili u prosjeku 15€  ili  30KM i to 6 KM ulaznica u Muzej, koja je uračunata u cijenu razgledanja grada a od ostatka od 24 KM plaćeni bi bili lokalni vodiči, busevi i ostalo. To znači da bi Muzej inkasirao dodatnih 96.883 KM. Sada sabiramo prihod koji sam napisao:

Vinjete – 126.420KM

Ulaznice od Muzeja –  prva grupa 96.883

Ulaznice od Muzeja – druga grupa 96.883

Total: 320.186 KM

Ostaje nam onih 24 KM kojima bi ostvarili prihod od 775.056 KM sa kojim  upošljavamo vodiče, autobuse, plaćamo državne parkinge i na kraju ostaje minimum 20% sto je 155.120 KM. To sada dodamo na onih 320.186 KM i dolazimo do cifre 475.306KM. U ovaj  proračun  nisam uvrstio ostale turiste koji bi isto tako mogli biti korisnici ovih usluga , ali neka taj broj od 30% – 40% bude broj turista koji su posjetili neke druge gradove a ne Sarajevo,piše vijesti.ba

U ovoj mojoj računici neka sam napravio gresku od 10% i neka je greška u procjeni korisnika ovih usluga 20% opet je to  332.714 KM ili  2.000.000 KM na godišnjem nivou , što je više od nule!

Inače ovo je bio moj prijedlog  Zakona koji naravno nikada nije ugledao svjetlo dana.

Komentari

komentara