Suprug i ja smo se upoznali 2005. godine, na fakultetu. On je bio na prvoj godini doktorskih studija, ja sam bila na trećoj godini fakulteta. Jedan od predmeta bio nam je zajednički i uskoro smo počeli da se družimo. Još malo, i počeli smo da se zaljubljujemo.
Pre nego što smo ušli u ozbiljnu vezu, priznao mi je da je nekada bio zavistan od droge. Bio je u zatvoru, ali je prošao i rehabilitaciju i zaista je izgledalo da je to njegova davna prošlost. To sam videla kao inspirativni deo ličnosti.
A onda, dve godine nakon početka naše veze, Adi me je prevario.
Stvar je u tome da je upoznao neku devojku u teretani. Videli su se par puta i van teretane, a onda su jednom imali i seks. Odmah mi je to rekao, a ja sam odmah raskinula vezu sa njim. Odmah nakon toga, putovala sam po svetu. Obišla sam Tajland, Kambodžu i Gvatemalu, volontirala u joga kampovima i kao učiteljica engleskog i pokušavala da ga zaboravim.
Gotovo godinu dana nakon što smo raskinuli, bila sam na Tajlandu kada mi je napisao pismo. Između ostalog, u njemu je rekao sledeće:
– Video sam ovaj citat: „Šta bi uradio da znaš da nema šanse da ne uspeš?“ Iako je citat otrcan, istinit je. Otrcana je i rečenica da bih dao sve da mogu da te vratim i dokažem ti da sam prava osoba za tebe, ali je i istinita. Volim te. Reci mi samo da li želiš da odem i nikad se više neću javiti, ili možda ipak ima šanse za nas?
Činjenica je da mi je Adi jako nedostajao. Razgovarali smo nakon tog pisma i dogovorili se da pokušamo opet, uz uslov da idemo na terapiju. Plašila sam se scenarija da se pomirimo, ja mu opet poverujem, a on me opet prevari. Zato sam smatrala da nam treba neko ko će nas „istrenirati“ za takve situacije.
Krenuli smo na terapiju i uskoro se verili.
Ipak, iako smo bili vereni, nisam u potpunosti verovala Adiju, pa sam mu povremeno proveravala telefon. Jednog dana sam naišla na prepisku njega i neke druge žene. Pisao joj je kako mu se dopada i šta bi joj tačno priuštio u seksu. Kada sam mu rekla da sam videla poruke, raspao se.
– Mislim da sam zavistan od seksa – rekao mi je.
Usledilo je još gore priznanje – rekao mi je da svaki put kada bismo se nas dvoje posvađali, on bi me prevario. Ja bih sedela kući uplakana a on bi išao na seks sa drugima jer je, kako mi je rekao, tražio potvrdu da i dalje vredi kao muškarac, a to mu je trebalo od drugih žena.
Uskoro je Adi počeo da ide na grupnu terapiju za seksualne zavisnike. Išao je tamo pet puta nedeljno, a pored toga nastavili smo sa našom bračnom terapijom. I ne samo to, i on i ja smo pored svega toga počeli da odvojeno idemo kod psihologa. Venčali smo se, a godinu dana nakon veridbe, saznala sam da nosim naše prvo dete.
Onda, svega dva meseca nakon što smo saznali da sam trudna, otkrila sam novi tajni Adijev svet.
Adi je imao nalog na jednom sajtu za ljude u braku koji traže avanture sa strane. Koristio je lažno ime i lažan mejl, i preko njega razmenjivao golišave slike i seksi fantazije sa drugim ženama.
Gotovo kao da mu je laknulo kada sam ga otkrila, ali ja sam bila van sebe. Nisam više mogla da izdržim to i pitala sam se mogu li da verujem u makar jednu njegovu reč.
Kleo mi se da se nije sastajao sa tim ženama i da je sve ostalo na prepiskama i slikama, ali zašto bih mu verovala? U to vreme bili smo svega četiri meseca i skinula sam prsten.
Adi je rešio da ide na rehabilitaciju za seksualne zavisnike i i dalje je nastavio da ide kod terapeuta, iako sam ja digla ruke od njega. Kada sam videla koliko se trudi, pomislila sam da možda i ima šanse za nas.
Na grupnim terapijama za seksualne zavisnike, na kojima sam mu se priključila, pričali smo sa parovima u sličnoj situaciji i to mi je mnogo pomoglo.
Ta naša prva godina braka bila je prelomna. Promenili smo se i on i ja. U početku, ja sam na Adijev problem gledala kao na njegov lični problem koji on sam mora da reši. Ali onog trenutka kada sam shvatila da smo u braku i da je svaki problem u stvari zajednički, stvari su počele da se rešavaju. Shvatili smo da je Adi zapravo imao paničan strah od bliskosti.
Adijevi roditelji su bili kruti i strogi. Nikada mu nisu rekli da ga vole. Zato se nije snalazio u situacijama kada treba da pokaže ljubav i nežnost. Nekada je utehu tražio u drogama, a onda se prebacio na seks.
Otvoreno smo pričali sa najbližima o našim problemima. Moja porodica ga je otvoreno prezrela zbog svega ali sam ih naterala da shvate da moraju da ga prihvate takvog kakav je. Od prijatelja koji nisu podržavali moj brak sam se ogradila. Morate da budete okruženi „svojim“ ljudima, a ako ne podržavate moj brak, onda niste moj čovek.
Danas smo Adi i ja u braku šest godina. Kada me ljudi pitaju zašto prosto nisam otišla, setim se da verovatno i bih da nisam videla kod Adija takvu želju da se popravi. On nije samo pričao da će biti bolji, radio je na tome. To je čovek koji je uz mnogo borbe uspeo da ostavi drogu, da se vrati u normalan život posle zatvora, da izleči zavisnost od seksa i da završi fakultet i doktorat. Ja znam i njegove ranjive strane i znam za koliko je toga sposoban. Potrebno je bilo da prođu dve godine užasnog, krvavog i bolnog rada na nama i našem braku, ali izdržali smo i danas možemo samo da uživamo u plodovima našeg napora.
