Ljepota

Kada ove žene ušetaju u prostoriju, svi zanijeme. Imate li i vi “ono nešto”?

Napisao A. K.

Lepota žene nije u odeći koju nosi, njenoj figuri ili načinu na koji češlja kosu.

Lepota žene mora da bude vidljiva u njenim očima, jer su to vrata do njenog srca – mesta gde ljubav caruje. Ovako je govorila popularna glumica i modna ikona Odri Hepbern. Ne zvuči li, međutim, pomalo apsurdno da je ova izjava skliznula sa usana jedne od najlepših žena 20. veka? One čiji glumački talenat nikada nije bio predmet spočitavanja, ali čija je fizička lepota bila još neupitnija. Ili se sva ta magija zaista oslikavala u njenim očima, a žarište sve te čarolije stvarno „stanovalo“ u njenom biću. A ne „na njemu“. I glumica prepoznatljivo mačkastih očiju i čarobnog osmeha Sofija Loren je govorila da lepota nije stvar fizičkog. Ta lepotica nad lepoticama tvrdila je da je ona samo osećaj iznutra koji se reflektuje u očima.

Ako Odri i Sofija i nisu dobar primer, onda na nekim drugim možda možemo da poverujemo u ono što su pripovedale. Uzmimo, recimo, Meril Strip. Briljantna glumica nikada nije važila za model lepote, ali je oduvek suvereno „žarila i palila“. I danas je teško odoleti sjaju glumice i pevačice Barbre Strejsend, dok su njeni fizički aduti od početka pomalo sporni. Govori li, međutim, neko o njima kada je spominje? Retko. Ali se zato uvek zavijori sijaset pohvala na račun njene unutrašnje lepote. Koliko je tek muških primera na kojima možemo da gradimo ovu priču.

Čemu se to divimo kada kažemo da je neko lep iznutra? Šta nas to na njemu očara? Na šta padnemo? Ako je verovati Platonu, onda je lepota manifestacija dobrote, a ako slušamo Plotina, onda je ona produkt lepe duše. Psiholog Snežana Stanković se slaže i sa jednim i sa drugim mudracem, govoreći da su to samo varijacije na istu temu.

UDICA BEZ MAMCAAlber Kami je zapisao da je lepota bez draži isto što i udica bez mamca. Time je objasnio da spoljašnjost ne znači mnogo bez unutrašnjeg sklada ili žara, pa se za neke fizički izuzetno privlačne osobe može reći da su zapravo izuzetno neprivlačne. Nedostaje im harizma, šarm, duh. Mnogi unutrašnji sjaj dovode u vezu sa roditeljstvom, pa i trudnoćom, koja potpuno promeni ženu, dajući joj neki poseban izraz lica. Poznato je i da neki ljudi s godinama postaju lepši, jer dobiju samopouzdanje, znaju šta hoće, umeju da vladaju sobom i zadovoljniji su izborima koje prave.

– Kada za nekog kažemo da poseduje unutrašnju lepotu, znači da nas je očarala njegova duša, a ne možemo da se ne divimo duši koja nije dobra – kaže Stankovićeva. – To znači da se poimanje ovog fenomena svakako dovodi u vezu sa onim što jesmo ili onim što gajimo iznutra, a to se onda reflektuje spolja.

Ponekad je više nego očigledno da je unutrašnja lepota jača od najsavršenijeg fizičkog aduta – skladnog lica, bujnih grudi ili dugih nogu. Ona ima snagu da sve te spoljašnje manifestacije stavi u drugi plan. I da nas „omađija“ ostavljajući nas u nedoumici čime nas je začarao neko ko realno nije lep, ali smo spremni da tvrdimo da je u našim očima – najlepši na svetu.

– Treba, pritom, razdvojiti zaljubljenog čoveka i onog koji nije „zaslepljen“. Ovaj prvi često idealizuje osobu zbog koje mu igraju leptirići, pa mu sve njeno deluje savršeno. Čak i kriv nos izgleda prćasto, dok ova faza ne prođe. Ali, ne moramo da se zaljubimo da bismo za nekog rekli kako blista i zrači, a nije lep po nekim opštim odredbama lepote. Svi smo sigurno sreli ili upoznali osobu koja ima to nešto posebno u sebi, emituje neku prelepu energiju, privlači pažnju, zagonetna nam je, iako nas ne privlači na seksualnom planu – navodi psiholog.

Šta nas je tu onda „zagolicalo“? Kažu da na licu zveče unutrašnji „dukati“. A to bi onda moglo da znači da sklad iznutra emituje sklad spolja. Stručnjaci to objašnjavaju dušom, ali ima i onih koji u priču uvode i druge argumente. Arapska poslovica kaže da lepota lica zavisi od lepote karaktera.

– Sigurno je da je tako, jer to kakav je neko kao ličnost, određuje i kako će ga drugi doživljavati. Jasno je da se za pravične, plemenite i tople osobe lako može reći da su lepe, iako fizički to možda nisu. Kao što ćemo za zle, prevrtljive, sebične i nadobudne teško reći kako zrače, koliko god bile atraktivne i zgodne. Sposobnost empatije, spremnost da se pomogne drugima, vedar duh i iskreni osmeh grade pozitivnu sliku o čoveku i ona ga potom kvalifikuje da ga nazovemo lepim – objašnjava Stankovićeva.

Dipak Čopra, pionir medicine „za um i telo“ tvrdi da lepota nije entitet za sebe, nego nešto dublje i veće, kao krajnji izraz nečije povezanosti sa samim sobom i elementima spoljnjeg sveta.

– Dubinska lepota nije nešto što određuju kozmetički proizvodi ili trendovi koje promovišu mediji: to je pravo svakog čoveka, koje treba da se neguje i iznutra i spolja.Zamislite da nosite prljave čarape ili donji veš. Niko za njih ne zna osim vas, pa se ipak ne osećate dobro. Isto je i sa lepotom: ako se iznutra ne osećate prijatno, to će se videti na vašem licu. Vaš spoljni izgled reflektuje zadovoljstvo sobom iznutra – vaš um, emocije, intelekt i konačno, vaše izraze lica, kako bi odrazio vaš odnos sa sopstvenom dušom – objašnjava Čopra.

Istraživanja pokazuju da je inteligencija često jači afrodizijak od fizičkih atributa, jer se vešto ocrtava na licu. I za razliku od vitke linije, blistavog tena i zanosnog dekoltea, nije prolazna. Samopouzdanje je takođe važno, ali ne ono isforsirano, usiljeno. Možda više od svega toga, unutrašnju lepotu može da isprovocira – ljubav. Ne kaže se bez razloga da voljeno i biće koje voli ocrtava posebno „svetlucav“ prizor. Aurelije Augustin je govorio da u meri u kojoj ljubav u tebi raste, raste i tvoja lepota, jer ljubav je lepota duše. Halil Džubran je rekao isto to, samo malo drugačije. „Lepota nije u licu; lepota je svetlost u srcu“, zapisao je poznati libanski pesnik i slikar.

OČI NAS ODAJU

O ovoj temi mnogo se priča i na društvenim mrežama. Evo najzanimljivijih komentara naših ljudi…

* Najviše volim kada se nekome na licu vidi – dete. Deca su najlepša.

* Nažalost, danas nije pravilo da ko je lep spolja, lep je i iznutra. Ima toliko lepih ljudi koje sam upoznala, na prvi pogled deluju „vau“, ali kad uđete u dublju priču, uvidite da nemaju baš ništa iznutra. Oseti se praznina, nema one harizme kojoj bi svako trebalo da posveti pažnju. Tužno skroz!

* Iz ličnog primera znam da se u mojim očima vidi kada nisam iznutra zadovoljna ili sam neispunjena. Oči su ogledalo duše i lepote, i u njima se, ko zna da čita, svašta nešto može otkriti.

* Unutrašnja lepota i sklad se uvek prikažu na licu. Mogu se ljudi truditi koliko god hoće, i praviti najmaštovitije poze, ali bes i nezadovoljstvo i unutrašnja ružnoća se neminovno pokažu.

novosti.rs

Komentari

komentara